Xaoc32

Ne pišem ti jer očekujem da pročitaš. Pišem jer ne znam gde sa svime što osećam. Ti si i dalje najlepši xaoc u mom srcu, i najtiša pesma u mojim mislima.

Žena za poželeti.

Znam da se setiš svakog mog dodira i sviđa mi se što to kriješ.

Volim kad ti se glas promeni između mog imena i uzdaha.

Fali mi način na koji si disala dok sam ti šaputao da si samo moja.

Bila si moj porok. Sad sam samo trezan dovoljno da priznam da te i dalje hoću.

U pogledu ti se vidi sećanje na svaki moj dodir.

Ne laži sebe, fali ti moj dodir više nego meni tvoj mir.

Tvoj uzdah je i dalje najlepši zvuk koji sam čuo.

Toliko sam te puta skinuo… a nikad te nisam prestao zamišljati.

Nije bilo lako, ali lak put ne vodi tamo gde goriš i dišeš istovremeno.

Sa njom je sve gorelo. Prsti, dodiri, ali najviše ono što nisam smeo da osećam.

Ona je noć kad ne spavaš zbog strasti… i jutro kad ostaneš zbog nečeg mnogo dubljeg.

Sa njom ne znaš je l' padaš u strast, ludilo ili zavisnost. Sve troje, u krug.

Smeje se kao da je nevina, ali telo joj zna previše da bi lagala.

Nisam planirao da ostanem… ali ostao sam u njoj duže nego što sam smeo.

Nismo se razumeli rečima... Telima, tu smo bili pesnici.

Pravio sam se hladan, ali golu istinu nije bilo lako ignorisati.

Ne znam da li mi je sjebala um… ili samo jako dobro zna šta radi jezikom.

Zvali smo to "greška", ali, vraćali smo se redovno.

Nije me zavela rečima… ali, znaš, pogled ispod pojasa ume da ubedi.